Након напорног часа математике и напорног посла од писања слова, учитељице наше школе паметно ангажују малене прваке да се растегну, размрдају, ураде пар вежбица и на тај начин се релаксирају од  дугог седења на часу, на које се, иначе,  тешко навићи.  Рукице се мало опусте након ,,захтевних,, писаних слова, плућа се рашире у вежби за дисање, а ногице много лакше скакућу и раде чучњеве него што ,,трпе,, седење. Свима вежбица прија а и следећи час се лакше дочека јер се претходни завршио осмехом.