Наталија Предовић, ученица 8. разреда, од када је научила прва слова-воли да чита, а посебно,  да пише песме. Сада, при крају 8.разреда, на завршетку осмогодишњег школовања, Наталија је поделила са нама своја размишљања која је претворила у стихове. У библиотекарском кутку истакнуте су неке од песама а Наталија о својој жељи да постане песникиња каже :

„Пишем песме од малена. Почела сам да пишем  у тренуцима самоће, када нисам имала с ким да се играм а у  последње време већину песама написала сам у школи. Док посматрам простор око себе и  сва та лица својих другова, добијем инспирацију и за час се на папиру нанижу стихови. Поносна сам на сваку нову строфу коју напишем и желела бих да једног дана издам књигу. Сваки написан стих даје ми нову љубав и енергију и као што сам већ истакла у једној од својих песама, песма је лек за душу. Својим друговима бих поручила да што више читају јер тиме повећавају ново свог  знања, културе  а свакако и повећавају фонд речи. Читањем и писањем размишљају на другачији начин, могу и  да науче  да изражавају  своја осећања“.

Неке од Наталијиних песама истакнуте су на огласној табли у библиотекарском кутку где их ученици могу прочитати.

И  ових дана, док испраћамо  генерацију ученика  којој припада и Наталија, још једном ћемо им пожелетиу  срећу у животу и даљем школовањуса поруком да следе своје снове.