Naša učenica 7.razreda Vladica Kljajić i  njena nastavnica  srpskog jezika Vesna Čuković ponovo blistaju na smotrama  recitatora. Nakon odličnog nastupa na mesnoj i opštinskoj smotri  nedavno su učestvovale  i na 47- oj  Pokrajinskoj  smotra recitatora po nazivom  “Pesniče roda mog”.  Vladica Kljajić  se u konkurenciji od 66 takmičara  plasirala među najboljih 9 i obezbedila učešće  na državnom  takmičenju  koje će se 13.05. 2016. godine održati u Valjevu.

I ovog puta Vladica ima svoj cilj i sa neizmernom ljubavlju  i posvećenošću priprema se za državno takmičenje gde će nastupiti recitujući pesmu  „Radost pisanja” Vislave Šimborske. Iako pretenduje da ponovi prošlogodišlji uspeh  (1.mesto ), ona ističe da je samo bavljenje poezijom i veštinom recitovanja dovoljno ispunjava i raduje.

Vladici i nastavnici Vesni upućujemo sve čestitke na uspehu koji su postigle i bodrimo ih i podržavamo da ostvare što bolji uspeh na predstojećem takmičenju.

Srećno !

RADOST PISANJA

Kud trči ova napisana srna kroz napisanu šumu?
Da li da se napisane vode napije
koja će joj njuškicu ko indigo otisnuti?
Zašto glavu uznosi, da li što čuje?
Na četiri nožice pozajmljene od istine oslonjena,
pod mojim prstima ušima striže.
Tišina – i ova reč po papiru šuštii razgrće
grane podstaknuta rečju “šuma”.
Nad belim tabakom spremaju se na skok
slova koja se mogu složiti loše,obruči rečenice,
iz kojih nema spasa.
U kapi mastila veliki je broj lovaca sa začkiljenim okom,
spremnih da se niz strmo pero sjure,opkole srnu i zapucaju.
Zaboravljaju da ovo nije život.
Drugi ovde, crno na belo, vladaju zakoni.
Mig oka može da potraje, ako ja hoću,
mogu ga izdeliti na male večnosti
pune zaustavljenih tanadi u letu.
Zauvek, ako naredim, ništa se ovde neće desiti.
Bez moje volje čak ni list neće pasti
ni vlat se neće pognuti pod tačkom malenog kopita.
Postoji li dakle takav svet
u kome vlada sudba nezavisna?
Vreme koje vezujem lancima znakova?
Postojanje koje kad naredim ne prestaje?
Radost pisanja.
Mogućnost ovekovečenja.
Osveta smrtne ruke.