Ни ове године нисмо ,,промашили,, а да крај наставен године не обележимо традиционалним котлићем и пасуљчићем. Овог пута само смо дестинацију променили и уместо у Нову Црвенку, одосмо пут Малог Стапара, сигурно са добрим разлогом и посећањем на локалну историју:

Мали Стапар се налази на 5 километара од центра села Сивца – чијој месној заједници припада и на 10 километара низводно Великим Бачким каналом од Сомбора. Порекло имена Мали Стапар највероватније произилази из чињенице да се на мање од 10 км, атарским путем, налази село Стапар.

Насеље је настало наменски. Изграђено је 1802. године, након што је отворен канал који је носио име Фрање II Хазбуршког (Данашњи Велики бачки канал).

У насељу се налази преводница која је саграђена 1793. године и једина је у функцији од укупно 4 колико их је изграђено на Францовом каналу. Преводнице су уједно имале функцију царинарнице и места где се вршило наплаћивање такси и других дажбина за пролаз бродова. Копање канала, изградња преводнице и зграде техничке управе канала, а мало касније и изградња млина – били су главни услови за повећање броја становника Малог Стапара.

На бродове који су се заустављали у пристаништу вршио се утовар и истовар роба, млин је млео брашно, кафане и продавнице су радиле, становништво Малог Стапара, њих око 1000 у то време живело је веома активно. Од пет млинова изграђених на Великом бачком каналу сачуван је једино малостапарски, који је задржао изглед из 1848. године, кад је пуштен у погон.

Због висинске разлике која износи од 3 до 5 метара, постојали су услови за изградњу мале хидроелектране која је струјом напајала управну зграду, петоспратни млин и погоне за глазирање пиринча који се узгајао на оближњим Косанчић салашима. У то време се од пиринча правио козметички пудер. Малостапарци су волели да се хвале да су њихов пудер, због изузетног квалитета, користиле бечке даме. Млин је радио до 1976. године, кад је његов последњи закупац престао да меље жито.

Малостапарска преводница има двокрилне капије, првобитно направљене од храстовине које су крајем 19. века замењене гвозденим. У неколико наврата санирани су зидови од опеке. Поред преводнице – подигнута је зграда техничке дирекције из које су пројектанти, браћа Јозеф и Габор Киш, надгледали изградњу Великог Бачког канала. Запис о посети аустроугарског цара Франца Јоцуна Малом Стапару.

„Цар је био 1872. године 23. априла на Ђурђев дан на Малом Стапару ди се почо канал нови копати. Ту је била миса служена и ту је цар узо ашов од сребра и товарио земљу у колица од сребра и ту у доњом камену јама изрезана, шув и по дубока и по шува широка и ту је мето цар Франц Јосип дуката у ту јаму и написан папир и ту је темељ у нашу јаму мету камен и цар први мете малтера и после и нашом камену царицу изрежу високо. Народ које тео за спомен и ту је ручо на Малом Стапару и прошо је кроз Сивац каналом Цервенку, Кулу…“

Царев генерал Иштван Тир нареди да се на месту где је цар означио почетак радова на изградњи новог канала, у знак сећања на овај догађај постави споменик „Регина Паннониа“ – Краљица Панонија. Староседеоци овај споменик зову „Царица“ (вероватно га повезујући са царицом Маријом Терезијом) – он се и данас налази на месту рачвања два канала. За њега су везане разне легенде.

Једна од легенди каже да је испод „Царице“ закопано благо, друга да се испод споменика налазе златна колица…Међу разним легендама стоји једна истинита прича о покушају рушења споменика. Године 1915-е Срби који су живели на Малом Стапару, у знак незадовољства према аустроугарској власти, везали су „Царицу“ конопцима покушавајући да је сруше. Међутим, том приликом су са споменика откинули главу и бацили је у канал. Тада је још актуелна аустроугарска власт проналазачу главе обећавала велику награду. Рониоци из разних крајева Угарске долазили су у потрагу за царичином главом. До дан данас глава није пронађена.

Све у свему, амбијент изузетно пријатан, дан идеалан а за мало одмора пред упис осмака у жељене школе,акумулација енергије и доброг расположења.

Фото галерија