I ove godine, kao i svake prethodne, naša škola je proslavila školsku slavu- Svetog Savu.
Za učenike od prvog do šestog razreda održana je priredba u Domu kulture sa početkom u 11 časova. Svetosavska himna koju je izveo hor naše škole otvorila je priredbu. Na samom početku, uz nekoliko prigodnih reči učenicima i nastavnicima naše škole slavu je čestitao protojerej Branko Zjalić. Čast da upali svetosavsku sveću ove godine imao je učenik osmog razreda Miloš Lukić, koji je ujedno sa Dunjom Vujičić, drugaricom iz razreda, vodio program. Ovu svečanost su igrom uveličali Kulturno-umetničko društvo Doma kulture Crvenka, a pesmom ansambl Hvosno. Proglašeni su i pobednici literarnog i likovnog konkursa. Najuspešniji literarni radovi pripadaju sledećim učenicima: mlađi uzrast- 1. mesto Srna Sukur IV3, 2. mesto- Milana Anđelković, Ana Kosović i Milana Anđelković IV4, 3. mesto- Jelena Pena IV3, a stariji uzrast: 1. mesto- Anastasija Milošević V4, 2. mesto- Marija Miljević VIII5 i 3. mesto Jovana Savić VII1. Najlepši likovni radovi, čije fotografije možete i da vidite, nacrtali su: mlađi uzrast- 1. mesto Dunja Bubonja, 2. mesto- Vanja Vukelić, 3. mesto- Lana Đajić, a stariji uzrast- 1. mesto Miljana Pena, 2. mesto- Miloš popadić i 3. mesto- Svetlana Vladić.
Svetosavska akademija je održana u večernjim satima za učenike starijih razreda i građane Crvenke čiji je program upotpunilo Kulturno- umetničko društvo Vuk Karadžić iz Bačke Topole koje je pokazalo svoje zavidno folklorno umeće, kao i mnogi drugi gosti.
Da učenici naše škole imaju veliko srce dokazali su i ovoga puta budući da je sav prihod od ulaznica namenjen za obnovu škole Vuk Karadžić u Kraljevu.

“ Pravo hodi nogama svojim i ispunjavaj puteve svoje “

“ Oče, molim te, izvini na smetnji,želeo bih nešto da te pitam.
Da li bi mogao da okupiš Stefana, Vukana i majku. Svima vama imam nešto bitno da saopštim “ , reče mladi Rastko.
“ O, sine, naravno da mogu to da učinim za tebe “, reče mu otac, Stefan Nemanja.
Rastko je dugo razmišljao… Bio je ubeđen i čvrst u svojoj odluci da danas mora da saopšti najbližima da je Crkva njegov jedini put. Zazvonilo je zvono na visokom crkvenom tornju i Rastko je znao da je sada trenutak. Poljubivši majci i ocu ruku, klkeknuo je pred svima.
“ Majko, oče, braćo,odlučio sam da se zamonašim jer je božji put jedini put kojim želim da koračam.”
Odjednom, muk…Tišina… Svi su gledali u jednu tačku i nadali se da će se Rastko predomisliti. Stefan Nemanja prekinu tišinu rečima: “ Kako te nije sramota? Kako se usuđuješ? Ti si princ! Jedna županija je tvoja! Da više nikada nisi to spomenuo! Posle moje smrti ti i tvoja braća vladaćete Raškom…
Rastku je bilo jasno da ga ne shvataju ozbiljno i jedino što mu je preostalo bilo je dapobegne. Pri odlasku je svojim najmilijima ostavio poruku punu ljubavi i topline, ali i objašnjenja. Njegov otac je pomalo besan i ljut, poslao vojnike u poteru za njim. Rastko je iskoristio svoju mudrost prevarivši vojnike da će ujutu poći sa njima nazad u dvor. Te noći se zamonašio i postao Sveti Sava. Vojnici su rano ujutru u odajama zatekli Savu kako se predano moli. Županu Stefanu Nemanji sad je bilo jasno da je Sava ozbiljan u svojoj nameri da se posaveti bogu i duhovnom životu. U svom srcu nađe mu oprost i ubrzo se i sam zamonaši… Zajedno sa sinom izgradio je Hilandar koji je već vekovima simbol ljubavi i sloge, oca i sina…
Sava je svoj život živeo onako kako je želeo čistog srca i blaženog duha. Putovao je svetom pomagao ljudima i širio veru… U povratku iz svete zemlje Jerusalim, napustio je ovaj svet…
Iako ga više nema, za njim su ostala njegova dela i reči. Svetac je rekao:
“ Biće sreće kad se Srbi slože i sav narod pred oltarom šapne: Amin, Bože.“

Stariji uzrast -treće mesto

Sveti Sava

Moja škola zvezdano nebo,
Nežna je, topla i svetlo plava,
Miriše tamjan i gori sveća,
Mojoj je školi danas slava.

Sveti se Sava ponovo rađa,
Miluje naša malena lica,
I svako dete danas je leptir
I svako dete danas je ptica.

S ponosom njegovo kličemo ime,
Nek se još dugo slavi slava,
Jednom je rođen da večno živi,
Anđeo, svetac, naš Sveti Sava.

Učitelj, otac dečijeg sveta,
Pod svoje krilo nežno nas stavlja,
Uči nas da su ljubav i vera,
zidovi kuće pravoslavlja.

I zato dignimo visoko glave,
S ponosom slavimo školsku nam slavu,
Njemu za ljubav, kroz život, znanjem,
Slavimo našeg Svetoga Savu.

Jovana Savić VII-1

Mlađi uzrast -drugo mesto

Samo jedna zvezda sjaji

Noćno nebo nešto taji,
Dok samo jedna zvezda sjaji.

Ta zvezda je Svetog Save oko,
Koje nas s neba gleda kao soko.

Kad se misao prošlošću šeta,
Stigne do Rastka, slavnoga deteta.

Rastko Nemanjić,princ Srbije,
Krunu na glavu stavio nije.

Ulepšao si budućnost,našu,moju
Ceo je svet čuo za mudrost tvoju.

O Sveti Savo dragi sjaju naš,
Duhovni si otac, ti to znaš.

za sve što činiš, za takav trud tvoj,
na dar ti naklon i večni slavopoj.

Neka pesma ova himna moja bude,
Molim te da paziš i čuvaš ljude.

Milana Anđelković IV-4
Ana Kosović IV-4
Tamara Antović IV-4

Mlađi uzrast treće mesto

Sveti Sava

Draga deco i odrasli,
Čujte pesmu o Svetom Savi.
O crkvi i manastiru.
Sveti Sava, školska slava, slavimo ga u školi.
Poučavao je o ljubavi, miru i slogi.
U crkvi se zamonašio i svetac postao.
Poruke njegove sad suveć jasne…
Praštajmo.
Dajimo.
Dobra dela činimo.
Hrabri budimo.
Sa lavljom snagom se budimo!
Sava nije hteo carstvo ni slavu,
Ni neku moćnu silu…
Duhovno blago on je zbrajao.
Pomagao ljudim.
Vodio ih ka dobrom.

Jelena Pena