U našoj opštini danas, 09.04.2021. godine realizovana je podela sadnica u okviru velike nacionalne ekološke akcije „Posadi svoj hlad„.  ( https://posadisvojhlad.rs/posadi-svoj-hlad/ )

Na izletištu Potok, ovim povodom, građanima su podeljenje sadnice belog jasena https://sr.wikipedia.org/sr-el/beli_jasen  a jedan deo obezbeđen je i za našu školu.

Učenici mlađih razreda posadili su beli jasen oko školske zgrade u ulici M. Pijade i kao mali ekolozi obećali da će ih čuvati i zalivati.

Zahvaljujemo JP „Vodovod“  na ostvarenoj sradnji.

Neki od razloga zašto da posadite svoj hlad:

• -Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija -Prirodna veza koja održava svet.
• Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova- kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
• Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
• Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
• Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
• Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
• Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
• Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku -U Rusiji 11,11 ha/st u, Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, BiH i Hrvatskoj po 1,38 ha
• Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, 4 botanička vrta, 100 km² šuma i 450 km² zelenih površina.
• 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
• Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
• Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća.
• Šume su činilac stabilnosti klimatskih i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
• U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
• Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1 ha može da primi 68 tona prašine i čađi ! samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80 kg aerosola i 120 kg prašine godišnje. Četinarska šuma od 1 ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
• Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1 ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
• -Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva.
• Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.

Foto galerija