ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА

Наставни предмет:   ИСТОРИЈА

Наставник:    НАДА МЈЕРИМАЧКА               Асистент: ВАЛЕНТИНА РУТОВИЋ

Наставна тема: ЕВРОПА  У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Наставна јединица: СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ   Редни број часа: 39.

Разред: ШЕСТИ       Одељење: ЈЕДАН

Редни број часа: 39.

Тип часа: ОБРАДА

Облик рада: ИНДИВИДУАЛНИ,ФРОНТАЛНИ, ГРУПНИ

Наставне методе: МОНОЛОШКО ДИЈАЛОШКА, ИЛУСТРАТИВНО ДЕМОСТРАТИВНА, ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Наставна средства:  ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА,РЕКВИЗИТИ ПРИПРЕМЉЕНИ ЗА ЧАС,ПЛАКАТЕ,РАЧУНАР,ПРОЈЕКТОР

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА (извори знања): Уџбеник за 6. Разред (Логос), Уџбеник за 6. Разред (Завод), Илустрована енциклопедија средњег века, интернет

АРТИКУЛАЦИЈАЧАСА :

уводни део – 5/10мин., Централни део-30/35 мин. Завршни део часа- 5/10мин

Корелација (унутар предмета) –  Основне одлике средњег века

–          Настанак феудалног друштва,

–          Постанак и развој средњевековних градова

–          Крсташки ратови

Корелација (међупредметна)   –     географија – становништво и насеља, привреда

–          Верска настава – Хришћанство

–          Информатика – израда презентације, коришћење интернета

–          Музичка култура – музика средњег века

–          Српски језик – развијање језичке културе, јасно и лепо изражавање

Циљеви – образовни: – стицање знања о свакодневном животу у средњем веку и повезивање са раније стеченим знањима

Циљеви – васпитни: – развијање интересовања за историју средњег века

Циљеви – функционални – осамостаљивање ученика за проналажење података, самостално излагање,развијање говорне културе, одговорност за рад у тиму

 

Стандарди:

И.С. 1.1.5. – уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости

И.С. 1.1.6. – препознаје значење основних појмова из историје цивилизације

И.С. 1.1.8. – именује најважније појмове из опште историје

И.С. 1.2.3. – препознаје једноставне и карактериситичне историјске информације дате у форми слике

И.С. 2.1.1. – уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском

одредницом   и историјским периодом

И.С. 2.1.4. – препознаје да постоји повезаност појмова из прошлости са појавама из садашњости

 

ТОК ЧАСА:

• УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Са ученицима су поновљене основне одлике средњег века и настанак феудалног друштва.

• Који историјски период учимо ове школске године?
• Када је почео средњи век, који догађај је претходио и када се завршио?
• Које друштво настаје у средњем веку?
• Које су онсовне класе феудалног друштва?
• Какав је њихов положај у друштву?
• Ко је на врху феудалне лествице?

 

• ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА:

Ученици су раније добили истраживачке задатке да  прикупе што више информација у вези са животом одговарајућег друштвеног слоја. Ученици су подељени на групе са задатим темама, а на часу су извештавали(обучени и опремљени у складу са темом задатка),  припремали су презентацију, тј. плакатирали свој рад. Поред одговарајуће одеће имали су и реквизите карактеристичне за одређени друштвени слој (мачеви, штитови, круне, храна, производи…)

Излагање ученика било је пропраћено ППТ презентацијом.

Приказан је и петоминутни, документарни филм о  изгледу средњевековног града и његових становника, уз одговарајућу, средњевековну музику.

ИЗВЕШТАВАЊЕ ПО ГРУПАМА:

1. ГРУПА  – Живот на двору – владари
2. ГРУПА – Живот на двору – феудалци
3. ГРУПА – Живот свештенства
4. ГРУПА – Живот на селу
5. ГРУПА – Живот у граду
6. ГРУПА – Улога жене у средњем веку

 

• ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Ученици су дали усмену евалуацију часа и одговарали на постављена питања: да ли им се допао овакав начин рада, да ли им се свидео, или не, живот одређеног друштвеног слоја, и зашто, ком друштвеном слоју би они желели да припадају да су живели у средњем веку…

 

• ПРИЛОЗИ:

1. ЖИВОТ ВЛАДАРА – ДВОРСКИ ЖИВОТ

Са својом породицом и дворанима владар је живео на двору који је, поред просторија за становање, имао више службених просторија за обављање државних послова. Двор је био раскошно изграђен и украшен уметничким делима. Владар је био окружен дворанима: угледном властелом,а понекад и црквеним великодостојницима. Дворани су били високи државни службеници који су пратили владара.

У личној служби владара налазили су се поверљиви људи са нижим звањима као што су: коњушар, пехарник, собар…

Сваки јавни наступ владара имао је свечано обележје. Свечаност (церемонија) се одвијала према утврђеним правилима  било да је реч о наступу на државном сабору , издавање усмених наредби, додељивање повеља, учествовање у поворкама, обредима, витешким турнирима или лову. Док су дворани често проводили живот у доколици, забавама и игри, сваког озбољног државника чекали су неодложни послови. Мноштво учесталих државних обавеза, понека и веома дуга одсуствовања због ратних похода, остављали су владару мало времена за приватни живот у кругу породице.

Владари су сматрали да им власт долази од Бога и да државу наслеђују по божанском праву.

Симболична обележја владара су: престо, круна(венац), печат, владарска украшена хаљина, скиптар (палица са украсом на врху , украшен једноструки или двоструки крст, шар (земаљска кугла са крстом)

Пажња је посвећена обући, накиту, владарев прстен.

Владари средњевековних држава носили су различите титуле: велики жупан, кнез, краљ, цар, деспот.

Најпознатији владари о којима смо до сада учили су

-византисјки цар Јустинијан и

-франачки краљ и цар Карло Велики.

Јустинијан – је владао у 6. веку са престоницом у Цариграду. Имао је план да обнови Римско царство. Прокопије , који пише о њему , описује га као моћног владара, али да је у приватном животу био несталан, неодлучан и под утицајем жене Теодоре, која је некад била циркуска играчица.

О Карлу Великом  пише његов биограф Ајнхард. Своју владавину провео је ратујући. Волео је пливање, јахање и лов. За  његово време био је образован човек иако није знао да пише. Латински је говорио,а грчки је разумео. Занимала га је и астрономија.

 

ЖИВОТ НА ДВОРУ – ФЕУДАЛЦИ

Феудалци или властела, били су привилеговани слој у феудалном друштву. Делили су се на : крупну властелу,велможе, и

ситну властелу – витезе.

Крупна властела – је живела у замку. Настојали су да у животу опонашају владара. На двору су  окупљали сроднике  и , угледнике из покрајина којима су управљали.

Дворови крупне властеле личили су на владарски двор, а у оквиру замка налазиле су се просторије за слуге, кухиња, оставе за храну, оружарница.

Било је мало простора и светлости. У   замковима је било хладно јер су се само неке просторије грејале (сала за пријеме) ватром из камина.

Намештај су чинили столови,столице, клупе, сандуци за посуђе   и одећу. Лежајеви су били понекад наткривени дрвеним носачима преко којих су падале завесе. Временом, двор постаје удобнији и раскошнији. Замкови су грађени тако да буду погодни за   одбрану и тешко освојив све до појаве ватреног оружја. За време рата у замак се склањало и становништво из околине.

Главно занимање племића било је ратовање. Због тога су они велику пажњу посвећивали борбеној вештини. Ратничке способности племићи су показивали на такмичењима – витешким турнирима.

Поред витешких турнира, племићи су волели лов,јахање, пливање и забаву на гозбама – банкетима. На банкетима домаћини су се трудили да забаве своје госте. Раскош трпезе требала је да истакне богатство и гостопримство домаћина. Јела су се састојала од разних врста меса и рибе, слаткиша и воћа, а од пића се најчешће пило вино и пиво.

Важни гости су седели за посебним столом постављеним на платформи која надвисује остале. Госте су током банкета забављали музичари, акробате и глумци.

Посебно омиљена племићка забава био је лов са соколовима. Соко је био истрениран да помаже племићу у лову на пернату дивљач. Овај лов називан је ,,краљевским спортом,,. Њиме су могли да се баве само племићи.

Племићи су имали одећу сашивену од раскошних тканина које су трговци доносили са Истока. На глави су носили капе различтитх облика. Накит је био омиљени украс и жена и мушкараца.

 

ЖИВОТ СВЕШТЕНИКА

Живот средњевековног човека био је прожет вером. Хришћанство је представљало један од најважнијих стубова друштва. Свештеничко занимање је било изузетно цењено, па је свештенство припадало у повлашћен слој становништва.

Свештенство се делило на: ниже, сеоско и парохијско, а вишем свештенству припадали су епископи,  архиепископи и црквени поглавари ,папа и патријарх.

Монаси си живели у манастирима, време су проводили у молитви, читању црквених списа и физичком раду. У манастирима су постојале библиотеке, отваране прве школе и преписиване књиге. Зато су манастири били и средишта културе.

ЖИВОТ У ГРАДУ

Становништво градова углавном се бавило занатством и трговином. Били су развијени разни занати и занатска занимања: ковач, пекар,воскар,златар,кожар,колар,обућар, кројач…

Удруживали су се у еснафе. У занатској радионици радили су:

Мајстор, два/три шегрта и калфа. Шегрт је ученик који учи занат (4-7) година. Након тога постају калфе – помоћници. Калфа је радио за плату.

Поред занатства и трговине људи у граду  су узгајали домаће животиње. Улицама су често лутале свиње,гуске, кокошке…Људи су кроз прозор  бацали смеће и отпатке на улицу која је у време киша била блатњава, а лети прашњава.

Средњевековни градови су због нечистоће били погодни за ширење заразних болести – куге и колере. Од 1347-1353. Године од куге је умрла трећина становника Европе (око 25 милиона).

Живот градског становништва ипак је био лакши од сеоског. Људи у граду имали су слободу. Нису имали свога господара који би им ограничавао слободу кретања и кажњавања  за непослушност.

У граду се свакодневно   нешто дешавало. Долазили су трговци и путници, путујући музичари и певачи, забављачи који су изводили уличне представе. У време празника, становништво се окупљало на тргу и одлазило у цркву.

Кажњавање људи било је јавно.

Сељаци су бежали у град. Ако га господар не нађе – за годину и један дан постаје ,,слободан,, Зато је настао израз ,,Градски ваздух чини човека слободним,, .

У граду је било доста и просјака и људи који су живели од милостиње. Постојале су и гостионице, али се се рано затварале. На улице се излазило са упаљеним бакљама и фењерима.

Временом се у граду јављају и друга занимања,чиновници,адвокати, банкари и лекари.

Градови добијају лепши изглед, више се води рачуна о хигијени и побољшавају се животни услови, али и даље постоје разлике између богатих и сиромашних.

 

ЖИВОТ СЕЉАКА

Већину становништва (преко 90%) у средњем веку чинили су зависни сељаци – кметови. Они су од раног пролећа до касне јесени радили на имањима феудалаца, цркве и на својој њиви. Током зиме су поправљали старе и израђивали нове пољопривредне алатке, градили и одржавали замкове, путеве, мостове и млинове феудалаца. Жене су бринуле о кући, подизале децу, кувале, преле вуну, ткале, шиле одећу.

После напорног рада на њиви, породице кмета би се увече окупљала у кући коју је најчешће чинила једна просторијате. На средини куће налазило се огњиште које је служило за грејање, осветљење  и спремање хране.

Основна животна намирница сељака био је хлеб справљен од јечменог, ражаног и пшеничног брашна. Од поврћа су употребљавани грашак, боб, лук. Месо, јаја, сир, млеко и мед представљали су луксуз на трпези сељака, јер су те производе продавали или мењали за со и предмете које су израђивали ковачи и други мајстори.

Сеоске куће су грађене од дрвета и блата, а уз    њих су се налазили амбари за жито и обори за свиње. Штале за краве и коње најчешће су биле под кућним кровом.

Тешке животне услове сељака загорчавале су природне непогоде – суша, поплаве, оштре и дуге зиме, ратна пустошења. Те невоље су доводиле до глади и разних болести, а све то је највише погађало децу која су рано умирала.

Племићи су кметове, као и њихове жене и децу, сматрали својим слугама. Без дозволе господара, они нису смели изаћи из села, а такође се нису смели удавати и женити изван његовог имања. Сељак није имао начина да се жали против неправди које му је учионио господар. За преступе које је чинило племство као и да није било закона. С племићем се могао судити само други племић. Кметове није штитила ни црква,те се дешавало да су се поједини кметови одметали у шуме и светили за неправде.

 

МЕСТО И УЛОГА ЖЕНЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Припаднице свих друштвених слојева ( сељанке, племкиње или грађанке) – углавном су бринуле о деци и водиле домаћинство. Бавиле су се везом, ткањем, предењем и шивењем. По тадашњем схватању улога жене везује се за брак и породицу. Средњевековни извори ретко кад посебно говоре о женама. Изузетак су владарке или супруге владара, које су биле веома утицајне (Јустинијанова жена Теодора, царица Ирина).

Од жене се очекивало да роди наследника. Жене у селу су рађале већи број деце јер су деца одмењивала родитеље у тешким пољопривредним радовима. Када стасају за удају, девојке нису одлучивале о избору супруга. О њиховој удаји одлучивао је отац, понекад одмах по рођењу женског детета. Брак своје деце уговарали су родитељи и дешавало се да се млада и младожења први пут виде тек за време свадбе. Од жене се захтевала скромност и потчињеност.

Од времена крсташких ратова, у западној Европи се под утицајем Истока изменио однос према жени. Трубадури су певали о дамама плаве косе и чистог белог тена. Таквој, како се веровало, идеалној жени,морао је да поклони пажњу сваки витез.

Борба за равноправност жене у друштву почела је тек у новом веку, али ни до данас није окончана.