Поводом троструког јубилеја Иве Андрића ученици 5-3 одељења слушали су 07. децембра 2011.г занимљиво предавање школског библиотекара ,Светлане Цаушевић, о животу и раду нашег нобеловца .
У периоду од октобра 2011.г до октобра 2012 .г. обележавају се три значајна јубилеја :

50 година од доделе Нобелове награде

100 година од објављивања првог књижевног дела и

120 год . од пишчевог рођења ( 1892г.)

По први пут је 10. децембра далеке 1961.год. ово престижно признање добио писац са ових простора ,па је ово јединствен и посебан тренутак да се педесетогодишњица обележи са младим нараштајима . Матија Бећковић је овог великог књижевника уз Вука Караџића и Петра Петровића Његоша назвао трећим стубом на којима почива српска култура.
На занимљив начин наша библиотекарка је овом приликом описала фасцинантну личност и необичан живот Иве Андрића.
Препричаавајући интересантне догађаје из његове ране младости ,она је указала колико је детињство оставило трага у његовим делима .Ученици су активно учествовали у разговору и коментарисали при чу ,, Аска и вук ,,. Споменули су и остала књижевна дела која је Иво Андрић написао за децу и која се изучавају током осмогодишњег школовања .Пажљиво су слушали литерарне радове њихових другара из претходних генерација на ову тему .
Библиотекарка нам је, током разговора , представила нову књигу – монографију “Иво Андрић – мост и жртва”, Јована Делића,професора Филолошког факултета у Београду, објављену поводом овог јубилеја.Ученици су радо прелистали књигу и прочитали одређене делове. На столу су биле припремљене приповетке ,,Деца,, , ,,Прозор ,, и остале које чланови библиотеке ,могу позајмити и за време распуста прочитати .
На крају разговора ученици су представљали свог омиљеног писца и књигу .Било је ту припадника разних књижевних епоха од браће Грим до Толкина.
Време је брзо прошло а крај часа се ближио.
Растали смо се са библиотекарком уз обећање да ћемо ускоро поново посетити школску библиотеку и уживати у свету књига и писаца.

„У сумрак пјевају дјевојке.
Њини су гласови меки и дахну свјежином цвијећа и љубави.
Њина је пјесма блага, као кад бехар опада.
Она има нешто од мојих љубави: давно, топло и лијепо.
Она подсјећа на сарајске сумраке,
кад јабланови сјају у црвену злату, као витке поносне жене“.

(Стихови Андрићеве песме ,,У сумрак” објављене пре 100 год.)